Nauka o prirodnim lekovitim proizvodima

Naziv ove naučne discipline vodi poreklo od grčkih reči "pharmakon" (lek, otrov) i "gnosis" (znanje), tako da ova nauka predstavlja "znanje o lekovima" ili "poznavanje lekova".

Prikladno je i tumačenje koje je zastupao K. Ganziger i njegova kovanica "pharmakon i gignosco" koja u osnovnom prevodu znači "sticanje znanja o leku".Prvi put je pojam "farmakognozija" upotrebio bečki lekar, patolog i profesor Adam Šmit (1759-1809) u svom delu Lehrbuch der Materia Medica, koje je posthumno štampano 1811. god.

Nekoliko godina kasnije, 1815. god., koristi ga i poljski apotekar Enoteus Sedler u svom radu Analecta Pharmacognostica.

Drugi naziva za ovu naučnu disciplinu:
materia medica, 
farmaceutska biologija,
hemija biljaka, 
hemija droga, 
fitohemija...

Farmakognozija koristi ranije stečena znanja iz organske hemije, fizičke hemije, botanike i fiziologije. Pored konkretne primene u praksi, znanja i veštine stečena u okviru farmakognozije biće osnov za neke oblasti farmaceutske hemije, farmaceutske tehnologije, bromatologije, farmakologije i farmakoterapije.